STARI NIŠ - VREMEPLOV

75-73. god. p.n.e. Rimske trupe su najverovatnije došle u dodir sa stanovnicima ovih krajeva. I vek n.e. VIA militaris (u rimsko doba vojnička cesta koja iz unutrašnjosti zemlje vodi ka granici). Jedna od najstarijih je ona koja je od Singidunuma (Beograd) preko Naisa i Serdika (Sofije) vodila za Konstantinopolj.

Početak II veka n.e. Prvi izvori u kojima se spominje Nais.

II - III vek n.e. AKVADUKT - Vodovod antičkog Niša izgrađen krajem II i početkom III veka n.e. Na izvorištu Kameničke reke bila je urađena rimska kaptaža iz koje je antički Niš snabdevani vodom.

169. god. n.e. U Naisu je formirana prva KOHORTA Rimljana sastavljena od 1000 vojnika i ekuitata-konjanika.
269. god. n.e. U blizini Naisa odigrala se važna bitka koju je Klaudije II vodio sa Gotima.
280. god. n.e. Rođen je Konstantin I Veliki koji je upravljao rimskim carstvom od 306. do 337.
IV vek Nais doživljava svoj puni razvoj i najveći ekonomski procvat (između ostalog postojala radionica za izradu srebrnog posuđa).
441. Hunska vojska pod Atilom zauzela je i potpuno razorila Nais.
471. Nais (koji se nije oporavio od razaranja Huna) je bez većeg otpora podlegao napadu Gota.
530. - 552. Obnovljen je Nais. Prokopije navodi "Uvidevši (Justinijan) da su vremenom već oštećeni bedemi Savdike (Sofije) i Naisa ... utvrdi ih i učini neosvojiva za neprijatelje".
550. Prokopije beleži prve provale Slovena u okolini Naisa.
612. - 614. Pad romejskog Naisa. Karakteriše ga prestanak cirkulacije novca u gradu, zbog čega su i utvrđenja opustela.
618. Sloveni i Avari su osvojili Niš i potpuno ga razorili.
1072. Ugarska vojska je prodrla dolinom Morave do Niša. Grad je osvojen i opljačkan. Iste godine obnovljena je Vizantijska vlast.
1019. i 1020. Vizantijski car Vasilije II (pre toga pobedio Samuila) je u Poveljama Nišku episkopiju od 31. svrstao na 10. mesto vizantijskog carstva.
1183. Veliki župan Stefan Nemanja oduzeo je Niš od Vizantije. U obnovljenom gradu jula 1189. god. svečano je dočekao i pregovarao o savezu sa nemačkim carem Fridrihom I Barbarosom. Nameravao je da Niš proglasi prestonicom Srbije. Niška episkopija je u sastavu srpske države. Stefan Nemanja obnavlja hram sv. mučenika Pantalejmon.
1190. Bitka na Moravi posle koje je Vizantija ponovo osvojila Niš.
1386. Murat I je osvojio Niš posle 25 dana borbe.
1498. Niška nahija je imala oko 33000 stanovnika, a sam Niš 915 stanovnika (144 hrišćana). Te godine Niš je dobio KANUN - gradski zakon kojim su regulisane tržišne i druge dažbine kao i takse na proizvodnju i promet robe u gradu.
1516. Izgrađen je prvi KARAVAN-seraj (objekat većih dimenzija za smeštaj putnika, trgovaca, konja i robom natovarenih kola). 1619. Niška tvrđava je delimično obnovljena zbog narasle hajdučije. Tada je i građen niški kameni most, a na njegovoj sredini nalazio se kiosk za odmaranje.
1660. Niška čaršija imala je oko 200 dućana.
1689. Austrijanci su zauzeli Niš.
1690. Niš je teško stradao prilikom turskog osvajanja.
1719. - 1730. Turci su gradili Tvrđavu.
1722. izgrađena je crkva sv. Nikole pod Goricom.
1734. umro je prvi niški mitropolit Joanikije.
1743. osnovana je organizacija za prevoz robe od Niša do Beograda - Arabadžijska kompanija.
1804. - 1813. Bune u Nišu za vreme I srpskog ustanka.
1809. Boj na Čegru (Stevan Sinđelić je digao u vazduh barutanu, ubivši sebe zajedno sa preostalim Srbima i Turcima). Iste godine podignuta je Ćele Kula od lobanja izginulih Srba u bici na Čegru.
1819. Podignuta je crkva sv. Arhangela, a dve decenije kasnije na nju su dograđeni otvoreni tremovi sa 3 strane.
1837. - 1838. Velika epidemija kuge u Nišu.
1830. Dolaskom učitelja Spiridona Jovanovića u Niš počela je moderna nastava. Pored crkvenih knjiga on je koristio i srpsku udžbenike - gramatiku i istoriju.
1837. - 1838. Škola je prekinula rad zbog kuge.
1838. Vladika Grigorije otpustio je Spiridona Jovanovića i uzeo popa Milovana za učitelja.
1843. Vladika Venedikt i niški građani zauzeli su se za to da se podigne "nova prostrana jednospratna školska zgrada sa četiri odeljenja".
1845. Vladika Venedikt je dozvolio učitelju Spiridona da se vrati u Niš i postavio ga za "prvog gradskog učitelja" s 'tim da predaje sve što zna od nauke.
1857. - 1872. Građena je Saborna crkva, a završena je posle oslobođenja od turaka.
1845. Otvorena je prva mešovita muška i ženska škola.
1852. Osnovana je prva trgovina Mite Veličkovića i sina.
1861. Izgorela je školska zgrada podignuta po zapovesti Vladike Venedikta.
1863. - 1864. Podignuta je velika dvospratna zgrada osnovne škole kod Saborne crkve. Svi učitelji su bili iz Niša, a učilo je preko 300 studenata.
1865. Mithad-paša osnovao je zanatsku školu "ISLAHAN" koja je primala i muslimansku i hrišćansku decu kako bi stekla osnovno obrazovanje i naučila neki zanat. Dvospratna zgrada-internat izdržavana je o trošku opštine.
1868. Otvorena je prva turska javna biblioteka u Nišu.
1873-1874. Osniva se dvogodišnja gimnazijska realka (1874/06/01.). Odbor za učitelje i škole poslao je ovoj školi sledeće udžbenike:
Minerologiju, Fiziku, zoologiju, botaniku, Planimetriju i dr.).
1878. Otvorena je Niška gimnazija u zakupljenoj privatnoj zgradi sa samo jednim odeljenjem.
1878. Prve ugostiteljske objekte otvorili su: Đorđe Mišić, Andon Panajotović (sagradio kafanu "Srpski kruna") i Dušan Cvitanović (otvorio kafanu "Kod sloge").
1876. - 1878. Oslobodilački ratovi.
1878. Niš oslobođen od turaka.
1878. Berlinski kongres - Srbija je posle velike diplomatske borbe dobila nezavisnost i proširila svoje granice na niški, pirotski, leskovački i vranjski okrug.
1878. Skupština Srbije u Nišu svečano je otvorena 23. novembra u zgradi osnovne škole (iza Saborne crkve) prestonom besedom kneza Milana Obrenovića. Skupština je u svom radu pored ostalog usvojila i Zakon o štampi da bi posle 20 meseci završila zasedanje. Nastavila je sa radom 1879/01/11. god, a završila 1880/11/03. U Nišu se još jednom sastala skupština pred početak srpsko-turskog rata 1885. Od ovog zasedanja rad skupštine je nastavljen u Beogradu sve do 1914. kada je skupština ponovo prešla u Niš.
1878. Atila Okoličanji otvara prvu civilnu apoteku.
1878. Prvi spomenik - skromna granitna piramida nalik nadgrobnom obeležju - podignut je van Niša, na mestu Sinđelićevog šanca iz 1809, na uzvišenju Čegar.
1878. Otkriveno je nalazište uglja u Jelašnica, pa je odmah bio otvoren i prvi rudnik u novo-oslobođenim krajevima.
1879. - 1880. Uložen je državni kapital u korišćenje termo-mineralne vode u Niškoj Banji. Pokriveni su bazeni od kojih je jedan bio namenjen ženama, a drugi muškarcima. 1879. Osnovana je Gradska čitaonica, biblioteka, a njen prvi delovođa bio je Stevan Sremac.
1879. Izgrađen je hotel "Evropa", koji je više puta prepravljan i dozidavan. Porušen je 1958. kao bioskop "Jastrebac".
1881. Osnovana je prva bankarska organizacija (Niška okružna štedionica). Nije raspolagala državnim kapitalom već crkvenim i poverenička, koji je oročavana na duži rok. Koristila je i sudske, policijske i druge depozite.
1881. Civilna bolnica je formirana pod imenom Okružna bolnica u privatnoj zgradi pored Nišave, iza današnjeg Doma mladih. 1910. se iselila iz privatne zgrade i prešla u novoizgrađene, savremene bolničke paviljone.
1881. Zaključen je Trgovinski ugovor Srbije sa Austro-Ugarskom koji je doneo niske cene za sve poljoprivredne proizvode, veliku konkurenciju zanatstvu i izuzetno nepovoljne uslove za razvoj industrije.
1882. - 1887. Udareni su temelji zgrade Načelstva (Univerziteta, Banovine) da bi ista bila predata na upotrebu 1887.
1883. Putujuća družina Laze Popovića gostovala je u Nišu i izvela prvu pozorišnu predstavu.
1884. Prva lokomotiva došla je u Niš 31. januara, a prvi voz 15. septembra, povezujući Niš ne samo sa Beogradom već i sa Evropom.
1884. Prvi pisani podaci o konzulatima u Nišu: 1888-1892. u Nišu boravi Engleski viceknez; 1890. Austro-Ugarski; 1893. otvoren je grčki konzulat; 1889. Francuski
1883. Knjižar, štampar i izdavač Kosta Čendaš osniva prvu štampariju (četvrtu po redu u unutrašnjosti Srbije). 1884. počinje sa izdavanjem lista "Niški vesnik", a 1895. pokreće "Niške novine".
1884. Osnovano je prvo amatersko radničko pevačko društvo "Sloga", koje je radilo samo godinu dana. Rad je obnovilo tek 1889. god.
1884. Jovan Apel gradi pivaru na parni pogon.
1884. Sa radom je počela železnička radionica.
1885. Sagrađen je Stari monopol kao otkupna stanica za duvan.
1887. Na inicijativu nastavnika Niške gimnazije osnovana je Niška crkveno pevačka družina "Branko".
1887. Mihajlo Dimić osnovao je prvo niško pozorište pod nazivom "Niško pozorište Sinđelić". Predstave su održavane u kafani "Knjaz Mihajlo", a radilo je sve do 1889. Nastojanjem uglednih nišlija i pozorišnog odbora pozorište je obnovljeno 1891. Predstave su održavane u sali hotela "Evropa", a pozorište se potom preselilo u kafanu "Bulevar" (Oficirski dom, dom mladih).
1888. Kod Caribroda je uspostavljena železnička veza sa Bugarskom, a kod Ristovca sa Turskom.
1890. Otvoren je francuski klub u Nišu.
1890. Izgrađena je zgrada istorijskog arhiva koja je imala više namena do danas: najpre je služila kao kartografsko odeljenje srpske vojske, zatim 1. kao podoficirska artiljerijaska škola, a posle 1955. kao istorijski arhiv.
1892. Izgrađen je prvi spomenik u Nišu, kapela nad Ćele Kulom, čime je ova kula od lobanja srpskih ustanika iz 1809. god. postala mauzoleja herojstva i slobode.
1894. Osnovana je radionica za izradu vojne odeće i obuće (vojna šivara).
1894. Osnovan je Državni lozni rasadnik.
1897. Niš je poplavljen po prvi put.
1897. Mita Ristić osniva "prvu srpsku tekstilnu fabriku" (Niteks).
1899. Sagrađen je hotel "Orijent", koji je srušen 1960. da bi na njegovom mestu bio sazidan hotel "Ambasador".
1900. Podignuta je zgrada radio-stanice (zgrada Jovana Popića) koja je za vreme Prvog sv. rata služila kao dom kralja Petra.
1900. Izgrađena je inžinjerijska kasarna.
1901. Sagrađen je Pasterov zavod koji se vezuje za početak rada prve zdravstvene ustanove iz oblasti preventivne medicinske zaštite u Jugoslaviji uopšte.
1902. U Tvrđavi je podignut spomenik u obliku puščanog metka povodom 25. godišnjice oslobođenja od Turaka.
1904. Na inicijativu profesora Niške gimnazije osnovana je Narodna biblioteka. Osnovni legat od kojeg je nastala bio je fond knjiga i dve zgrade koje je budućoj biblioteci zaveštao vladika Jeronim 1894. Stevan Sremac je narodnoj biblioteci zaveštao svoju ličnu biblioteku 1908.
1906. Prvi stalni bioskop počeo je da radi pod šatorom na Sinđelićev trgu.
1906. Formirano je Radničko kulturno umetničko društvo Abrašević.
1907. Podignut je hirurški paviljon vojne bolnice.
1908. Izgrađena je hidroelektrana "Sveta Petka" na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. U to vreme bila je najveća u Srbiji. Električnu energiju za potrebe industrije počela je da isporučuje 1911. godine. 1912-1913, izgrađena je rezervna električna centrala kao dopunski izvor u1077 alektrične energije jer hidroelektrana nije mogla da zadovolji sve potrebe. 1926. ugrađen je i treći generator.
1908. Vazduhoplovstvo - prvo je 1908. god. u Medoševcu počela rad prva srpska stanica za golubove pismonoše, a zatim su 1909. nabavljena 2 balona. 1912. na Trupalskom polju je završen prvi aerodrom. 1913. proradila je vodonična stanica u Medoševcu. Prvi avioni stigli su u Niš 1912/12/27. god. i smešteni u 6 hangara gde su i montirani. Vazduhoplovna komanda ustanovljena je u Nišu 1912/12/24.
1909. - 1910. Izgrađen je Sreski sud na mestu kuće Ahmed-bega, odnosno kuće Nikole Koleta Rašića, kao Sresko načelstvo. Kasnije je zgrada služila kao okružni i Sreski sud.
1937. zgradi je dograđeno krilo, a 1957. još jedan sprat.
1912. - 1913. Balkanski ratovi - Niš je bio sedište vrhovne vojne komande Srbije.
1913. Ispred mosta u Tvrđavi, na mestu gde su Turci 1821. obesili petoricu Nišlija, postavljen je spomenik. 1959. spomenik je premešten u Tvrđavu.
1913. Prva postavka muzeja bila je sastavljena od arheološke zbirke, kolekcije oružja, vojnih uniformi i zastava, etnografske zbirke i kolekcije umetničkih slika. Delatnost muzeja počinje sa početkom Prvog sv. rata.
1914. 25. jula Srpske vlada svoje sedište premešta u Niš. Primer vlade sledili su i Narodna skupština kao i druga politička i administrativna tela Kraljevine, diplomatski i vojni predstavnici savezničkih i neutralnih država i dopisnici inostranih listova.
1914. 26. jula u Niš je stigla depeša da Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji - početak Prvog sv. rata.
1914. Doneta je "Niška deklaracija" u kojoj se po prvi put spominje službeni zahtev za ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.
1914. Iz Beograda je u Niš premeštena Fabrika duvana.
1915. Nastalo je groblje britanskih vojnika - englesko vojno groblje.
1920. Osnovana je Berza rada sa ciljem da posreduje prilikom zapošljavanja.
1921. Otvorena je filijala Narodne banke u zgradi sadašnjeg predsedništva grada Niša.
1929. Formirana je Moravska banovina.
1930. Uveden je tramvajski saobraćaj. Poslednja vožnja obavljena je 9. avgusta 1958.
1930. Na Crvenom krstu izgrađen je kasarnski objekat (magacin) koji je za vreme Drugog sv. rata korišćen, od strane u1085 iacista, kao koncentracioni logor.
1933. Završen je i svečano otvoren Učiteljski dom u Nišu.
1933. Osniva se Narodni muzej u Nišu.
1934. Vojni aerodrom je osposobljen za civilni saobraćaj, a 1935. god. "Aero-put" Beograd obavljao je svakodnevni saobraćaj u letnjim mesecima na liniji Beograd - Niš - Skoplje.
1937. Pušten je u eksploataciju moderan vodovod sagrađen 1936. god.
1937. 28. juna izgrađen je i otkriven, prema projektu Antuna Augustinčića, spomenik oslobodiocima Niša.
1937. Na mestu Bećir-begovog konaka i kraljevog dvora izgrađen je hotel "Park".
1937. Ženska gimnazija, (Viša pedagoška škola, Filozofski fakultet) počela je da se gradi 1935. na delu placa muške gimnazije, a završena je 1937. Posle više funkcija koristila se kao zgrada Više pedagoške škole, a od 1971. god. kao Filozofski fakultet.
1939. 1.1. svečano je osvećena novopodignuta zgrada Narodnog pozorišta.
1951. Pozorište lutaka se prvi put predstavilo najmlađim gledaocima u Pionirskom domu u Tvrđavi.
1958. Osnovana je profesionalna pozorišna trupa.